Deset zapovesti se dele na dva dela:

Prvi deo obuhvata prvih četiri zapovesti, koje definišu dužnosti ljudi prema Bogu.

Drugi deo obuhvata preostalih šest zapovesti, koje definišu dužnosti ljudi prema svojim bližnjima i sebi samima.

Deset zapovesti su osnova Božjeg Zakona, koji je dat Mojsiju. 
Iz Deset zapovesti proizilaze obaveze i pravila sadržane u Mojsijevom Zakonu.
Tokom primanja Deset zapovesti na planini Sinaj Bog je sklopio savez sa narodom Izraela kroz Mojsijevo posredovanje.
Taj savez se zasnivao na obećanju da će svi naraštaji naroda Izraelovog slediti Deset zapovesti i ispunjavati obaveze koje proizilaze iz Deset zapovesti.

Stoga se Deset zapovesti nazivaju Rečima saveza u Mojsijevim knjigama דּברי הבּרית Divrej habrit, a Tora (Mojsijevo petoknjižje) se naziva Knjigom saveza ספר הבּרית Sefer habrit.

Bog je dao Deset zapovesti na dvema kamenim pločama, a na svakoj ploči je bilo pet zapovesti. 
Zapovesti su bile urezane na obe strane ploča.
Te ploče se pominju kao Tablice svedočanstva לחת העדת luhot haedut jer su služile kao svedočanstvo saveza između Boga i Izraelovog naroda.

Iz gorenavedenih činjenica je jasno da je religija savez između Boga i ljudi.

Gorenavedene izjave podržavaju sledeći odlomci Svetog Pisma:

I Bog je napisao na ploče reči saveza, Deset zapovesti. (2 Moj. 34:28)

Posle toga Mojsije se okrenuo i sišao s gore noseći u rukama dve ploče Svedočanstva, ploče ispisane s obe strane. Bile su ispisane i s jedne i s druge strane. (2 Moj. 32:15)

Na kraju je uzeo knjigu saveza i pročitao je pred narodom. A narod je rekao: Činićemo i poslušaćemo sve što je יהוה rekao. Mojsije je uzeo krv, poškropio narod i rekao: Ovo je krv saveza koji je יהוה sklopio s vama na temelju svih ovih reči. (2 Moj. 24:7-8)

Ovaj savez koji je potvrđen zakletvom ne sklapam samo s vama nego i sa svima koji ovde danas s nama stoje pred יהוה, našim Bogom, i s onima koji danas nisu ovde s nama. (5 Moj. 29:14-15)