Tenaej hatefila  תְּנָאֵי הַתְּפִלָּה  

Prema našim prorocima i učiteljima molitva koja se izvodi kao puki ritual nema smisao.
Samo molitva koja se iskreno obavlja ima smisao.
Bogu, koji je stvorio naša srca i koji zna naše misli, ne trebaju naše molitve.
Bog nam ne sudi na osnovu našeg ponašanja spolja, već nam sudi na osnovu našeg ponašanja iznutra, što znači da sudi prema našim mislima i umu kao što piše:

Jer čovek gleda ono što se očima vidi, a יהוה gleda ono što je u srcu. (1Sam. 16: 7)
 
Naši učitelji vere izražavaju ovu istinu sledećom izrekom:

Molitva bez pouke je poput tela bez duše.

Bolje je ne moliti se nego samo reda radi, licemerno i neiskreno.
Ne bi trebalo pohađati kenasu ako se ne možete potpuno usredsrediti na molitvu i iskreno ispovediti svoja osećanja Bogu.
Onaj ko se moli bez usredsređenosti i iskrenog srca greši, zato što vara druge ljude koji se mole, i zbog toga onaj ko se ne moli makar ne greši i ne vara.

Tokom molitve mora se biti bogobojažljiv, potpuno usredsređen i u dubokom poštovanju pokloniti se pred Bogom.
Ne smete zaboraviti da stojite pred Nebeskim Kraljem koji zna sve naše misli.
Mi se ne molimo zbog Boga, već radi nas samih.

Molitva nam donosi veliku korist ako dolazi iz srca.
U molitvi se sećamo Tvorčeve veličanstvenosti i pomaže nam u duhovnom razmišljanju.
Pruža nam priliku da priznamo svoju beznačajnost i smrtnost.
Na taj način nas molitva vodi priznanju naših nedostataka i kroti našu gordost, smekšava naša srca, pomaže nam da popravimo svoju iskvarenu moralnost i jača naša srca u veri, nadi i ljubavi.

Prorok Isaija ovde govori o molitvi:

Kada dolazite da se pokažete preda mnom, ko to traži od vas, ko traži da gazite moja dvorišta? (Isa. 1:12)  

Kada širite svoje ruke, zatvaram oči pred vama. Mnoge molitve izgovarate, ali ja ih ne slušam, jer su vam ruke pune krvi. Operite se, očistite se, uklonite zloću svojih dela od mojih očiju, prestanite zlo činiti. Učite se dobro činiti, tražite pravdu, ukoravajte tlačitelja, pravdu dajte siročetu, branite pravo udovice. (Isa. 1:15-17)  

Tu možemo videti da Bog ne prihvata nedobronamernu molitvu, dobre namere moraju propratiti molitvu.
U ovim stihovima prorok Isaija govori njegovim savremenicima o iskrenoj molitvi:

Ovako kaže יהוה: Ovaj narod mi se približava  ustima svojim i slavi me samo usnama svojim, a srce mu je daleko od mene, i strah kojim me se bojo ljudska je zapovest kojoj je poučen. Zato ću opet čudesno postupiti s ovim narodom, čudesno i neobično, i propašće mudrost njihovih mudraca i sakriće se razboritost njegovih razboritih ljudi. (Isa. 29: 13-14) 

Kralj David nas obaveštava o koristima iskreno izvedene molitve:

יהוה je blizu svih koji ga prizivaju, svih koji ga u istini prizivaju. Ispunjava želju onima koji ga se boje, čuje vapaj njihov i spasava ih. (Psalam 145:18-19)  

Iz navedenih stihova Svetog Pisma možemo videti da glavne uloge u molitvi imaju: pažnja, bogobojažljivost i umna usredsređenost.
Važnija je kakvoća molitve, a ne kvantitet.
Kratka ali iskrena molitva izgovorena uz punu usredsređenost ima veću važnost i Bogu će biti draža ta molitva nego molitva koja je duga, neiskrena, mehanička i izgovorena bez unutrašnje usredsređenosti.

Dakle, bolje je moliti se kratko, ali iskreno i pomno.

Zato nam izreka kaže:

Bolje je moliti se malo i pomno nego moliti se puno i neusredsređeno.

Pažnja i umna usredsređenost je moguća samo kada razumete značenje onoga što govorite.
Dakle, neophodno je razumeti značenje izrečenih molitava. ^¹)  

Na našu žalost, imamo veoma ograničeno vreme za učenje biblijskog hebrejskog, tako da samo nekolicina ljudi savršeno vlada biblijskim hebrejskim i samo mali broj ljudi može u potpunosti razumeti značenje naših molitava koje su na ovom jeziku.
(Napisano 1890 godine)  

^¹) Zbog toga je autor ove knjige sastavio kratku molitvu, koja će se naći na kraju knjige zajedno sa prevodom na srpski.